Trešteni vrh: putovanje u nepoznato

Pre više godina, čula sam po prvi put za Trešteni vrh na planini Maganik u Crnoj Gori – vrh koji je do tada osvojilo svega nekoliko ljudi, mahom zbog teškoća pronalaženja puta kroz lavirint koji je kraška erozija milenijumima pažljivo vajala. Mističan, neobičan i teško dostupan, Trešteni vrh se vrlo brzo našao na mojoj bucket listi. Usledilo je istraživanje i raspitivanje kod planinara i alpinista namernika, a potom i odluka da jedan ovakav vrh zaslužuje da sačeka pravi trenutak.

Trešteni vrh (1980 mnv) nalazi se na planini Maganik i pripada Moračkim planinama Crne Gore.

Nikada nisam ni slutila da će baš ta 2020. godina, godina svetske pandemije koja nam je iz korena promenila ritam života, biti godina kada ćemo poći put planine Maganik, a Trešteni vrh prvi vrh koji ćemo osvojiti nakon meseci života u karantinu.

Na Trešteni vrh se čekalo godinama, a zatim je jedna fotografija na Instagramu promenila sve. Do tada samo „društvena-mreža-prijatelj“ objavio je post sa vrha koji je osvojio u junu. Jedna poruka, jedan odgovor i virtuelno rukovanje za zajednički uspon odmah nakon otvaranja granica. Ipak, na taj dan moralo je da se sačeka još par meseci. Najdužih nekoliko meseci… A zatim je stigao septembar. Pakovanje penjačke, planinarske, kamperske, ronilačke opreme i kupaćih kostima – prvi osećaj slobode posle dugo vremena.

U Kolašin smo stigli u ranim jutarnjim satima, na vreme za toplu cicvaru i kiselo mleko. Sledeći korak bio je odlazak na penjalište, postavljanje hammocka i početak dogovaranja logistike za uspon narednog dana.

Kolašin: restoran Savardak i nezaobilazna cicvara

Uspon

Na Trešteni vrh može se stići na dva načina. Prvi podrazumeva višednevni uspon sa polaskom iz kanjona reke Morače, preko sela Granica do katuna Poljana (katun Bulatovića) od kojeg se dalje započinju usponi ka nekom od vrhova Maganika. Neophodno je kampovati noć pre i noć nakon uspona, tako da je nošenje opreme za kampovanje obavezno. Mi smo se opredelili za nešto lakšu varijantu i kolima došli do katuna, kako bismo bili odmorniji za sam uspon i više uživali. Za ovu varijantu, potrebno vam je terensko vozilo, a vožnja traje oko sat i po.

Katun Bulatovića

Nakon katuna porodice Bulatović započinju kilometri planinske surovosti i nepristupačnog terena. Od katuna staza vodi kroz borovu šumu, nakon čega se izlazi na plato koji otvara neverovatni pogled na dugo očekivani Trešteni vrh (1980 mnv), ali i na okolne Babin zub (2111 mvn) i Međeđi vrh (2139 mvn). Naša ruta podrazumevala je prelazak platoa, vertikalni uspon ka Treštenom vrhu, a potom povratak preko Babinog zuba i dalje pored Međeđeg vrha nazad ka platou. Izuzetno naporan zadatak za prvi kontakt sa planinom nakon više od pola godine života u karantinu.

Pogled na Trešteni vrh

Dok smo stajali na ogromnom platou prošaranom dubokim jamama, bili smo toliko mali naspram planine ispred nas, surove i veličanstvene u isto vreme. Žega užarenog krša. Viševekovna tišina. Potpuno sami, mi i planina.

Odabrali smo da se sa platoa na Trešteni vrh popnemo direktnom linijom, što je zahtevalo hrabrost i ozbiljno iskustvo. Uobičajeni put ka ovom vrhu jeste preko Međeđeg vrha, što dodaje 4 km, ali je opcija koja se preporučuje manje iskusnima.

Uspon ka Treštenom vrhu

Priroda je ovde stvorila pravo umetničko delo. Sam vrh je takođe ispresecan jamama dubokim i po nekoliko stotina metara. Na Treštenom vrhu nalazi se i najdublja jama u Crnoj Gori – Željezna jama ili Iron deep duboka 1169 metara i dugačka 3.5 km.

Ukoliko je dan vedar, sa platoa Treštenog vrha bićete nagrađeni pogledom ka gotovo svim planinskim vencima Crne Gore, poput Prokletija, Komova, Durmitora…

I pored veoma napornog i tehnički zahtevnog uspona, bila je privilegija sedeti na vrhu, posmatrati kilometre surovog krša i slušati na momente zastrašujuću tišinu koju je remetio tek poneki odron u daljini…

Pogled se zaustavlja negde u pravcu Babinog zuba i Međeđeg vrha. Da li se um poigrava ili se sipar svetluca i presijava na letnjem suncu?

Za povratak biramo put preko Međeđeg vrha i krećemo ka nepreglednom polju sipara. Čeka nas ponovni uspon, nakon čega ćemo se spuštati nešto lakšim terenom ka platou. Prilazimo vrhu i shvatamo… Svetlucave čestice zapravo su razbacani metalni delovi aviona koji je sa 41 putnikom i članom posade udario u Babin zub 1973. godine. Tišina i surovost krša oko nas postaju još izraženiji. Osećamo ih u svakoj pori…

Tips & Trick

Sigurnost: U pohod na ovaj ili okolne vrhove krenite samo ukoliko ste u dobroj fizičkoj formi i imate dosta planinskih kilometara iza sebe. Pratite vremensku prognozu, ponesite dosta vode, kao i hranu koja će vam dati energiju. Idite sa nekim ko poznaje ove planine, kao i put kroz sam lavirint od stena. Ukoliko, ipak, rešite sami da krenete, koristite obavezan trek i budite izuzetno pažljivi, posebno preskačući erozivne jame.

Smeštaj: Preporuka je doći dan ili dva ranije. Možete provesti nekoliko dana u Kolašinu, koji može biti i tačka polaska. Mi smo odabrali Kolašin zbog sjajnog penjališta pored kojeg smo i kampovali. Nakon uspona, vratili smo se u Kolašin i odseli u predivnoj brvnari Mont Peace gde smo uživali u pogledu i odmarali mišiće u sauni.

Hrana: Ako se opredelite za boravak u Kolašinu, nezaobilazna je topla cicvara sa sirom. Ukoliko nakon uspona produžite dalje kanjonom reke Morače i skrenete ka kanjonu reke Mrtvice, uživaćete u sjajno pripremljenoj, domaćoj hrani u Etno selu „Vodenica“.

Ukupna dužina: 9.5 km

Ukupan uspon: 851 m

Tehnička težina: 6/10

Kondiciona težina: 4/10

Nivo avanture: 10/10